Holescin kapi

Rastvor za oralnu upotrebu protiv holesterola, triglicerida i masne jetre

Visoka vrednost holesterola povezana je sa pojavom koronarne bolesti i ateroskleroze, kao i masne jetre. Najprihvatljiviji i najaktivniji lekovi protiv hiperholesterolemije nalaze se u bilju. Prirodni hipolipemici i hepatoprotektivi smanjuju povišene vrednosti lipida u krvotoku i jetrin holesterol čime štite krvne sudove i jetru od masnih naslaga i bolesnih promena poput ateroma, arteroskleroze, formiranja tromba, masne jetre.  

Holescin biljne kapi alkoholni su ekstrakt pet lekovitih biljaka i u njemu je prisutan sinergistički (udruženi) efekat lekovitih biljaka. Ekstrakt je dobijen tradicionalnim putem, bez dodatka aditiva i konzervansa. Primarno dejstvo Holescin kapi je regulacija nivoa serum lošeg LDL-holesterola i triglicerida, povećanje dobrog HDL-holesterola, prevencija bolesnih promena na krvnim sudovima tj. antiaterogeno dejstvo, prevencija pojave bolesti arteroskleroze i masne jetre. Za prevenciju arteroskleroze neophodna je regulacija LDL-holesterola koji je glavni okidač za lezije na arterijama i arteriolama. 

U slučaju da je dijagnostikovana arteroskleroza Holescin kapi smanjuju dalji progres bolesti, jačaju zidove krvnog suda (kao i u slučaju hiperlipidemije), smanjuju volumen ateroma. 

Holescin kapi svoj efekat postižu inhibicijom biosinteze novog (stres) holesterola u hepatocitima i eliminacijom iz organizma povišenog (stres) holesterola putem žuči i digestivnog trakta. Holescin kapi deluju na način da sprečavaju preuzimanje holesterola iz hrane na nivou duodenuma.

Holescin kapi stimulišu sekrecije i protok žuči pa se koriste kod insuficijencije žuči, kod holestaze, kao spazmolitik, kod digestivnih poremećaja poput slabog varenja, loše peristaltike, protiv gasova, kao diuretik, antiemetik.

Holescin kapi se mogu koristiti protiv stres holesterola

Poznato je da se stres holesterol pojačano luči u stanju mentalnog ili fizičkog stresa ljudskog organizma i nikako se ne sme zanemariti jer u stanju stresa LDL-holesterol konstantno je povišen u našem krvotoku što višestruko umnožava mogućnost pojave ateroma. Rešenje je redovno uzimati prirodne Holescin biljne kapi.

Protiv masne jetre primena Holescinbiljnih kapi

Kod stanja masne jetre ovaj ekstrakt mobiliše masne naslage u jetri, pa je važna njihova upotreba kod masne jetre, jer deluju na način da se jetra prirodnim putem oslobađa od holesterola. Preporučuju se kod stanja hroničnog oštećenja jetre - ciroze jetre. Hepatoprotektiv su, regenerišu ćelije jetre, antiholestatik, tj. Holescin sprečava zadržavanje žuči u žučnim putevima usled podsticanja protoka.

Antioksidans dejstvo lekovitih biljaka u sastavu Holescin kapi štiti ćelije našeg organizma od stvaranja slobodnih radikala koji izazivaju neželjene morfološko-funkcionalne promene ćelije (antitumor dekstvo). 

Detoksikans dejstvo Holescin kapi pomaže kod akutnog trovanja alkoholom.

Preventivnim uzimanjm Holescin kapi štite od pojave srčanog infarka, moždanog udara, masne jetre. 

Komentar lekovitih biljaka i njihovih aktivnih sastojaka u sastavu Holescin biljnih kapi

1.   Artičoka, Cynara scolymus L., Asteraceae

Lekovita biljka Cynara scolymus L., Asteraceae prirodna je mediteranska biljka poreklom iz južne Evrope ili severne Afrike. Uspeva u Severnoj Africi kao i u drugim subtropskim regionoma. U Brazilu popularno je nazvana artičoka. Cynara scolymus gaji se širom sveta zbog nutritivnog i lekovitog dejstva. Cynara scolymus L. raste u visinu do 1,5-2 metra, ima srebrnasto-zelene listove dugačke od 50-80 centimetar. Cvet je purpurne boje, glavičast, dijametra 8 -15 cm. Lekoviti deo biljke čini ceo ili usitnjen, svež ili osušen list. Od davnina navodi se kao lek u tradicionalnoj medicini. Artičoka se vekovima koristi protiv povišenog holesterola. Upotrebljava se za lecenju arteroskleroze, za stimulaciju sekrecije i protoka žuči (holeretik dejstvo), protiv mučnina u želucu i nadražaja na povraćanje, kao diuretik, protiv digestivnih poremećaja, za lečenje bolesti žučnih puteva, kao detoksikans. List artičoke mobiliše masne naslage kod masne jetr jer ih ugrađuje u žuč  žuč se izliva iz regije jetre.

Britanska biljna farmakopeja navodi hepatoprotektivni efekat artičoke. Antioksidans dejstvo artičoka lista navodi se u zvaničnoj stručnoj literaturi.

Tradicionalno se koristi i kod anemije, dijabetesa, groznice, skorbuta, gihta, reumatizma, kamenca u bubrezima i mokraćnoj bešici, poremećaja žučne kese, kamena u žučnoj kesi, kao antidispeptik protiv bolova u digestivnom sistemu. U Evropi se koristi protiv kancera.

2.   Vodopija, Cichorium inthybus L. Asteraceae

Vodopija je višegodišnja biljka visine 80-90 cm, są svetlo plavim cvetovima, ređe belim ili pink boje. Raste u Evropi i Aziji. Najčešće korišćeno zajedničko ime je cikorija. Koristi se tardicionalno za lečenje i kao hrana. U narodu se koren vodopije koristi kao zamena za kafu. Lekoviti deo biljke čini sveži ili osušen koren vodopije ili sveža ili osušena herba biljke. 

Tradicionalno koristi se za ublažavanje simptoma digestivnih poremećaja (kao što su nadimanje i povecano stvaranje gasova, osecaj punoće, sporo varenje). 

U narodnoj medicini upotrebljava se zbog holeretik i holagog dejstva za sniženje nivoa holesterola u krvi, kao i kod dispepsije (bol u digestivnog sistema). Ispoljava holeretičko (podstiče lucenje i protok žuci) poboljšava metabolizam i funkciju jetre, antieksudativno (protivupalno), negativno inotropno (smanjuje tonus srčanog mišica) i negativno hronotropno dejstvo (smanjuje broj srčanih otkucaja u minuti) zbog prisustva seskviterpenskih laktona, derivata cimetne kiseline i flavonoida. 

3.   Smilje, Helichrysum arenarium (L.) Moench

Poznata je od davnina kao biljka za sva vremena, besmrtna biljka, jer ne vene i kad je ubrana. Legenda kaže da je Grčki Bog Apolon na galvi nosio venac od žutog smilja kao simbol njegove besmrtnosti.  

Višegodišnja zeljasta biljka, visine 20-35 (50) cm. Listovi redni, lancetasti, pljosnati, dužine 2-6 cm. Cvetovi u zlatnožutim mnogobrojnim korpicama, dijametra 4-6 mm, skupljene u guste metlice.  Cvetovi su cevasti, sa pet zubaca dvopolni. Cvetići po obodu su ženski, središnji-hermafroditni. Plod je semenka. Listovi spoljni su jajasti, srednji loptasto udubljnei, unutrašnji uski linearni. Boja čašice limun-žuta, cvetovi limun žuti ili narandžasti. 

Od nedavno, u Hercegovini se kultiviše smilje radi ekstrakcije etarskog ulja za antiage programe širom sveta.

Poznata su antiinflamatorna, antialergijska, antibakterijska dejstva roda Helichrysum spp. Tradicionalno se koristi protiv hronične inflamatorne bolesti jetre, žučne kese i žučnih puteva. 

4.   Lekovita biljka Bela očajnica (Marrubium vulgare L., Lamiaceae)

Bilni lekoviti deo čini nadzemni deo bele očajnice (Marrubii herba, Marrubium vulgare L., Lamiaceae), sakupljen tokom cvetanja biljke i brzo osušen. Biljka potiče iz regiona Mediterana do centralne Azije, ali je rasprostranjena i u centralnoj i južnoj Evropi.

Stabljika je uspravna pokrivena belim dlakama, listovi okruglasto jajasti, liska naborana, tupo nazubljena. Mladi listovi gusto obrasli dlakama, kasnije lice ogoli. Cvasti sakupljeni u pazuhu listova u loptaste, razmaknute pršljenove. Cvetovi sitni. Krunica je bela pokrivena maljama. 

Razlog što se herba bela očajnica našla u ovom preparatu jeste aktivni sastojak lekovite biljke marubinska kiselina koja ima tradicionalno dokazano holeretik dejstvo, čime podstiče lučenje i protok žuči u jetri i prevođenje holetserola u žuč. 

U narodnoj medicini, herba bele očajnice koristi se kod poremećaja varenja, nadutosti, katara sluzokože respiratornih organa, bolesti respitratornog sistema. Pokazuje gastroprotektivno dejstvo, spazmolitik, antiinflamatorno, analgetsko dejstvo.

5.   Pitoma nana  Mentha x Piperita L. Lamiaceae

Biljka pitoma nana vodi poreklo iz istočne Azije i smatra se da postoje dve glavne vrste Mentha piperitae Labiateae (pepermint) i Mentha spicata Labiateae (spermint). Izuzetno je aromatičnog ukusa. Drevni narodi Egipcani, Grci i Rimljani koristili su je kao lek i začin. Istorijska primena nane ne razlukuje se mnogo od njene savremene primene. Najmanje dva veka koristi za lečenje digestivnih bolesti. Svuda u svetu koristi se kao začin, u kozmetičke svrhe i za lečenje. Londonska farmakopeja uvrstila je pitomu nanu kao deo Materia Medica 1721 godine, pod nazivom Mentha piperitis sapore.  

Još od davne 1902 "Materia medica and Therapeutics – Chicago Medical Press" preporučuje nanu protiv nadimanja, nauzeje, povraćanja, intestinalnog spazmatičnog bola, kašlja, slabog varenja, dijareje praćene abdominalnim bolom, kolere, nervoze, stresne glavobolje, bolne gonoreje. Indijska Materia medica (1982) navodi da se list pitpme nane koristi kod digestivnih poremećaja, kolere, preskakanja srca. 

List pitome nane tradiconalno se koristi kao holeretik - podstiče sekreciju i prototk žuči, karminativ (sredstvo protiv nadimanja), spazmolitik za simptomatsko lečenje poremećaja digestivnog sistema kao što su dispepsija (bolni spazam gornjeg gastrointestinalnog trakta). Tradicionalna primena je i topikalno za lečenje usne duplje.

Zbog holeretik dejstva i aromatičnog ukusa biljna droga list pitome nane ulazi u sastav Holescin kapi. Flavonoidi i esnecijalna ulja doprinose efektu sekrecije žučnih kiselina. Aromatični ukus biljne droge poboljšava ukus biljnog ekstrakta Holescin kapi. Podstiče peristaltiku i opšte pozitivno delovanje na sistem za varenje, pa se ovim putem  sv ezajedno mehanizmon eliminiše povišeni holesterol iz organizma. 

Savremeno-naučnim eksperimentalnim in vivo ispitivanjima dokazano je da ekstrakt lista pitome nane izaziva obaranje lošeg LDL-holesterola i triglicerida uz porast dobrog HDL-holetserola. Zapaženo je smanjenje potrebe za konzumacijom hrane i smanjenje telesne težine kod uzimanja ekstrakta lista pitome nane.